Ova tehnika je naročito značajna kada su u pitanju djeca i osobe koje imaju strah od igle.
Osim toga, flasteri na koži mogu pomoći u distribuciji, jer nemaju zahtjeve poput drugih, klasičnih vakcina, i mogu čak i da povećaju efikasnost vakcine.
Nova studija sprovedena na miševima u toj oblasti, objavljena u časopisu „Science Advances“, pokazala je obećavajuće rezultate.
Australijsko-američki tim je koristio flastere veličine jednog kvadratnog centimetra koje sadrže više od 5.000 mikro-iglica, „toliko sitnih da ih zapravo ne možete vidjeti“, kaže za AFP Dejvid Muler, virusolog sa Univerziteta Kvinslend i koautor ovog rada.
Kako navodi Muler,vrhovi tih mikro-iglica su obloženi eksperimentalnom vakcinom, a za postavljanje flastera koristi se aplikator koji podsjeća na hokejaški pak.
Imuni sistem onih miševa koji su dobili flaster proizveo je visok nivo neutralizujućih antitijela nakon dvije doze, a autori rada smatraju da su flasteri nadmašili špriceve.
„Vakcine se obično ubrizgavaju u naše mišiće, ali mišićno tkivo ne sadrži mnogo imunih ćelija potrebnih da reaguju na lijek“, dodao je Muler.
Za naučnika, logističke prednosti su velike
Prvo, kada je u suvom premazom na flasteru, vakcina je stabilna najmanje 30 dana na 25 stepeni Celzijusa i nedelju dana na 40 stepeni Celzujusa u poređenju sa nekoliko sati na sobnoj temperaturi za vakcine kompanija Moderna i Fajzer.
Ovo nudi veliku prednost posebno za zemlje u razvoju.
„Veoma je jednostavan za upotrebu“, rekao je Muler i dodao da medicinski stručnjaci ne moraju da budu visoko obučeni da bi aplikovali flaster vakcinu.
Burak Ozdoganlar, profesor inženjeringa na Univerzitetu Karnegi Melon, takođe radi na na ovoj tehnologiji od 2007. godine i vidi još jednu prednost flaster vakcine.
„Manja količina vakcine koja se isporučuje precizno na kožu može da aktivirati imuni odgovor sličan intramuskularnoj injekciji“, rekao je on za AFP. To je važan faktor jer se svijet u razvoju bori da nabavi dovoljno vakcine protiv kovida-19.
Ozdoganlar može da proizvede oko 300-400 flastera dnevno u svojoj laboratoriji, ali nije mogao da ih testira na mRNA vakcinama, koje su došle do izražaja tokom pandemije, jer ga nisu ovlastile kompanije Fajzer ili Moderna, prenosi Science alert.
Flaster-vakcinu korišćenu u studiji napravila je australijska kompanija „Vaxxas“, koja od aprila planira da pokrene ispitivanja i na ljudima.
N1
Komentari