Nutricionistkinja Veroslava Stanković savjetuje šta, kako i kada treba jesti.
S obzirom na to da još uvek ima voća i povrća na pijacama, prelazak sa mrsne na posnu hranu ne bi trebalo da bude težak, napominje nutricionistkinja Veroslava Stanković.
„Međutim, mnogi ljudi kada kreće post ulaze u paniku tvrdeći da neće imati šta da jedu i umisle da su gladni. Tako da prije početka posta ljudi treba da razmisle da li i zašto žele da poste. Jer post je prije svega uzdržavanje od loših misli, a ne od hrane. I ako nisu spremni, ne bi trebalo ni da poste“, smatra nutricionistkinja.
Zimski post, odnosno Božićni, dodaje Stankovićeva, i nije tako težak u poređenju sa proljećnim, Uskršnjim, postom jer nema toliko dana kada mora da se posti na vodi. Jedino se izbacuje meso, ali zato postoji odlična zamjena – riba.
Ukoliko nam se tokom posta javi nervoza i loše misli, očigledno je da postoji neki problem i onda je najbolje prekinuti post.
Sveštenstvo savjetuje, takođe, da ljudi koji imaju neku hroničnu bolest, djeca i trudnice izbjegavaju post.
„Takođe, treba izbaciti pretjeranu upotrebu krompira i pretjeranu upotrebu testenina. To su namirnice koje su pune skroba, odnosno složenog šećera koji izaziva porast insulina i opet dolazi do onog začaranog kruga i pretjerane gladi. Onda se upotrebljava suvo voće, a tu su i džemovi, tako da ovaj post karakteriše pretjerana upotreba skrobnih, odnosno šećernih namirnica, te na kraju posta može da se pojavi i koji kilogram viška“, ističe nutricionistkinja u razgooru za RTS.
Po pravilima, u prvoj i poslednjoj nedelji posta jede se hrana pripremljena na vodi. Nutricionistkinja preporučuje da se prave potaži, recimo od graška ili tikve, koji imaju nešto više šećera, ali neće doći do pretjerane gladi.
„Jeste stres, ali je zato sedam dana prije posta trebalo već da se pripremamo i smanjujemo količinu hrane kako bismo lagano ušli u post i onda ne bi bilo tih psiholoških zamki“, smatra Stankovićeva.
Zaboravili smo da su porcije hrane nekada bile mnogo manje nego danas. Tako smo navikli na velike količine hrane, a u toku posta se priprema hrana koja ne može da se jede u ogromnim količinama.
„Zato je već potrebno smanjiti količinu obroka, piti dosta tečnosti i posle 18 časova prestati sa uzimanjem hrane, kako bismo se makar psihološki pripremili za predstojeći post“, savjetuje gošća RTSa..
Tokom posta važe ista pravila o broju obroka, a to su tri obroka i dvije užine. Zaposleni na posao recimo mogu da ponesu parče hljeba i sardinu ili tunjevinu, a mogu i salatu od tunjevine.
Ribu generalno treba jesti tokom cijele godine, minimum dva puta nedeljno, što važi i za vrijeme posta. Najbolje je da to bude plava riba zato što ima i omega tri masne kiseline i vitamin D što će zaštititi naš imunitet.
Preporuka je da to bude skuša, a može i pastrmka i oslić. Soma i šarana bi zbog masnoće trebalo izbjegavati, jer mogu da izazovu i probleme gastrointestinalnog trakta, a imaju i veću količinu triglicerida u odnosu na sve ostale ribe, naglašava nutricionistkinja.
Ukoliko krompir smatramo za povrće, onda treba imati na umu da se on u dijetologiji tretira kao zamjena za hleb.
„Osim krompira, svo povrće može da se uzima, kombinuje i da se prave variva i supe od povrća. Od voća bi trebalo izuzeti bananu, jer je kalorična, a nema toliko hranljivih materija i najbolje ju je zameniti sa tikvom koja može da se koristi i kao voće i kao povrće, zatim jabuke i citrusno voće“, napominje Veroslava Stanković.
Sušeno voće u manjim količinama je odlično, posebno za ljude koji imaju problema sa varenjem i opstipacijom. Ali nikako ne pretjerivati jer ima mnogo više šećera nego sirovo voće, upozorava nutricionistkinja.
Što se tiče orašastih plodova, savjet je uzimati punu šaku, odnosno 45 grama dnevno.
RTS
Komentari