Sate je Vučić juče proveo u razgovoru s mještanima Gornjih Nedeljica, a naletio je na tvrd orah – deku Branimira.

„Nama rudnik ovde ne treba, mi imamo plodnu zemlju i živimo od svog rada“, istakao rekao je Branimir Vučiću u lice.

Naveo je i da se tri puta obraćao predsjedniku, ali da nije dobio odgovor.

U svom maniru, Vučić je pokušao da izokrene čitavu priču.

„Pisala je odgovor Suzana Paunović, samo vam je rekla šta su čije nadležnosti. Potpisala vam je ovde. Niste zadovoljni odgovorom, dobro“, rekao je Vučić, na šta mu je stariji gospodin još jednom poručio da ništa nije dobio.

Dan nakon predsjednikove posjete, za Nova.rs, Branimir svjedoči o maltretiranju koje doživljava zbog toga što ne želi da svoju njivu da Rio Tintu.

Kad im je rekao da je spreman i da ubije, ako pokušaju da mu na silu otmu njivu, stigla mu je policija na vrata. Redovni su i pozivi i uznemiravanje telefonom, tvrdi sagovornik Nove.

„Oni mene prijave policiji, policija mi je dolazila da vidi da li imam naoružanje. Imam motku, sjekiru, vilie, s tim radim. Vodili su me u stanicu policije u Loznici, da dam izjavu „, svjedoči Branimir.

Opisuje ovaj domaćin i skromne uslove u kojima živi. Uprkos svemu, ne da svoja tri hektara.

„Ja sam u penziji, sin mi radi za platu od 30.000, snaja ima 30.000 platu. Moramo da radimo dodatni posao. Kupili smo mehanizaciju da sijemo kukuruz i pšenicu, soju, gajimo stoku – svinje, goveda. Oni to sada hoće da nam otmu. Ja ih lijepo pitam – je l’ treba vama ova zemlja? Kažu – treba. Kupite mi onda oko Beograda, Zlatibora, nekih tri hektara zemlje i eto. Oni kažu, pa nije tvoja zemlja u Beogradu. Pa nije ni ruda u Beogradu. Nude za 160 eira po aru, a gdje ja to da kupim, gdje? Njiva mi je na 15 minuta od kuće, ima i asfalt i struju i izvorsku vodu, gdje ja to mogu da nađem?“, ne odstupa  Branimir.

Za Rio Tinto imao je brojna pitanja, ali nema odgovora.

„Hoću li ja živjeti bolje ili gore? Ko će meni školovati unuke? Jedna studira medicinu, druga završava gimnaziju, treća ide u osnovnu“, postavljao je Branimir silna pitanja u ispostavama Rio Tinta, išao je i u Loznicu.

„Ne ide ni put ni pruga preko moje njive, zašto vama treba moja zemlja? Kažu – tako smo zacrtali. Kako ste zacrtali, a mene niko ništa nije pitao“, ne da se Branimir.

Obraćao se i predsjedniku države, tri puta, već šest mjeseci traju prepiske, ali uzalud.

„Napisao sam mu da sam ugrožen, potcijenjen i ucijenjen“, kaže Branimir, a jedino što je zauzvrat dobio je da njegov problem nije nadležnost predsjednika, već Ministarstva rudarstva i energetike – ni od njih nije stigla ni riječ.

Opisuje nam i sve pokušaje zastrašivanja i ucjenjivanja.

„Dođu pa mi kažu – bolje da daš nama zemlju za 160 eira, nego da ti Vučić uzme eskproprijacijom za 50 eira“, prijetili su sagovorniku Nove S tom strašnom riječju i zakonom oko kojeg se sada lome koplja i zbog kojeg se blokiraju putevi u Srbiji.

„Ja ne dam, ubiću ko dođe da mi otme.  Ne treba mi žuta banka od Rio Tinta. Ako se otvori taj rudnik, to će biti otrov. Hoće i da naprave deponiju u polju koje je plodno – ima pšenica, ima soja ima kukuruz ima lucerka. Zatrovaće sve, ovde neće biti života, neće niko ostati, niti se oženiti niti udati, sve će ostati pusto“, svjestan je sagovornik šta donosi Rio Tinto.

Podržava i blokade puteva i proteste, ali napominje – samo ako su protiv Rio Tinta.

„Ako je radi Đilasa i Vučića, to me ne interesuje“, jasan je naš sagovornik.

Kaže i da su njegove komšije istog mišljenja kao i on.

„Prodali su uglavnom oni koji su imali vikendice, a od domaćina nije niko za rudnik, svi su protiv. Ništa nećemo dobiti, samo će nas potrovato. Srbija će da nestane, a i inače je mala“, zaključuje sagovornik Nove S.