Vi­še­de­ce­nij­sko pro­pa­da­nje Plje­va­lja, po mi­šlje­nju pred­stav­ni­ka ci­vil­nog sek­to­ra i broj­nih po­je­di­na­ca, mo­gu­će je za­u­sta­vi­ti je­di­no uko­li­ko se od­re­di ja­sna stra­te­gi­ja raz­vo­ja i sku­pi do­volj­no hra­bro­sti da se ona spro­ve­de. Kon­stant­no opa­da­nje bro­ja sta­nov­ni­ka, sve sla­bi­ji pri­ra­štaj, kao i stal­no sma­nje­nje rad­nih mje­sta, pre­ma mi­šlje­nju na­ših sa­go­vor­ni­ka, mo­gu­će je za­u­sta­vi­ti je­di­no po­sta­vlja­njem ja­snog ci­lja za raz­voj plje­valj­ske sre­di­ne. Pr­vi uslov u tom prav­cu je da se Plje­vlja­ci „pro­bu­de“ i poč­nu da mi­sle o na­pret­ku rod­nog kra­ja.

-Kad raz­mi­šljam o rod­nom kra­ju i nje­go­vom stal­nom na­za­do­va­nju, uvi­jek se pi­tam šta je to s plje­valj­skim in­te­lek­tu­al­ci­ma? Da li su in­te­re­si par­ti­ja, nji­ho­vih li­de­ra, kao i par­tij­skih cen­tra­la van Plje­va­lja iz­nad in­te­re­sa gra­đa­na ko­ji ov­dje ži­ve i ra­de? Sa­svim je ja­sno da ova sre­di­na na­glo to­ne i pro­pa­da i da sve vi­še li­či na ko­lo­ni­ju dr­ža­ve Cr­ne Go­re, ko­ja je od­re­đe­na da se nje­na pri­rod­na bo­gat­stva sa­mo eks­plo­a­ti­šu, a da iza sve­ga to­ga osta­ju sa­mo de­po­ni­je ko­je tru­ju ži­vot­nu sre­di­nu- ka­zao je pred­sjed­nik be­o­grad­ske Advo­kat­ske ko­mo­re Slav­ko Je­lo­vac.

On pod­sje­ća da su po­sli­je eks­plo­a­ta­ci­je pri­rod­nih bo­gat­sta­va Plje­vlja­ci­ma osta­le de­po­ni­je ja­lo­vi­šta u Grad­cu, pe­pe­la i šlja­ke na Ma­ljev­cu, la­por­ca Jag­nji­lo, a da se sa­da stva­ra no­va de­po­ni­ja ja­lo­vi­ne od ru­de olo­va i cin­ka u Šu­li­ma. Plje­vlja­ci ne­ma­ju prak­tič­no ni­ka­kvu ko­rist ni od eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma, a po­sled­njih go­di­na šum­sko bla­go se uni­šta­va i sla­bom za­šti­tom i ve­li­kim bro­jem po­ža­ra.

-Oni ko­ji upra­vlja­ju ovom sre­di­nom li­če na lju­de ko­ji su na pri­vre­me­nom ra­du, a ne na one ko­ji vo­de sop­stve­ni rod­ni kraj. Ne­do­sta­je im hra­brost da za­šti­te in­te­res ove sre­di­ne od cen­tral­ne vla­sti. Tre­ba da in­si­sti­ra­ju na na­pla­ti kon­ce­si­ja i rav­no­mjer­nom raz­vo­ju. Broj­ni plje­valj­ski in­te­lek­tu­al­ci ši­rom svi­je­ta ni­je­su do­volj­no an­ga­žo­va­ni na za­šti­ti rod­nog kra­ja, a pla­šim se da ne­ki­ma i sme­ta da se po­je­di­ni ve­o­ma spo­sob­ni lju­di, ro­đe­ni u Plje­vlji­ma an­ga­žu­ju na tom po­slu, ka­zao je Je­lo­vac, is­ti­ču­ći da se po­seb­no ne vo­di ra­ču­na o ko­ri­šće­nju rud­nih bo­gat­sta­va, kao i po­ten­ci­ja­la ko­je pru­ža pla­ni­na Lju­bi­šnja.

Je­lo­vac na­vo­di da se ne zna gdje je te­ža si­tu­a­ci­ja u se­lu ili u gra­du. U gra­du je do­tra­ja­la in­fra­struk­tu­ra, dok su se­la pu­sta i pra­zna.

-Za plje­valj­ski opo­ra­vak tre­ba osmi­sli­ti ja­snu stra­te­gi­ju i po­ka­za­ti hra­brost da se za nju iz­bo­ri­mo- ka­zao je Je­lo­vac i do­dao da će na­sta­vi­ti da se bo­ri za svoj rod­ni kraj i po­red broj­nih po­ka­za­te­lja da je u plje­valj­skoj sre­di­ni sve te­že ži­vje­ti.

Da tre­ba što pri­je pred­u­ze­ti ade­kvat­ne mje­re na za­šti­ti in­te­re­sa Plje­va­lja, sla­že se i iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Da za­ži­vi se­lo“ Va­so Kne­že­vić ko­ji je po­seb­no po­ten­ci­rao po­tre­bu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne. Kne­že­vić ka­že da je svi­ma ja­sno da je ži­vot­na sre­di­na u plje­valj­skom kra­ju ozbilj­no ugro­že­na, ali da je neo­p­hod­no kre­nu­ti s kon­kret­nim mje­ra­ma usmje­re­nim ka nje­noj za­šti­ti.B. Je. 

Gdje su pa­re od kon­ce­si­ja

Pre­ma ri­je­či­ma iz­vr­šnog di­rek­to­ra NVO „Bre­zni­ca“ Mi­lo­ra­da Mi­tro­vi­ća, pr­vi ko­rak ka za­u­sta­vlja­nju pro­pa­da­nja Plje­va­lja je oštri­ja po­li­ti­ka pre­ma oni­ma ko­ji gra­du na­no­se šte­tu. To su, ka­­ko is­ti­če, u pr­vom re­du ve­li­ki za­ga­đi­va­či Rud­nik uglja, Ter­mo­e­lek­tra­na i Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“.

-Po­treb­no je da se zna ko­li­ko dr­ža­va ubi­ra po osno­vu kon­ce­si­ja, a ko­li­ko sti­že u op­štin­sku ka­su. Mo­ra se vi­še za­ve­sti i re­da kad je u pi­ta­nju tro­še­nje tog nov­ca, a mo­ra­mo ima­ti i vi­še kri­vič­nih pri­ja­va pre­ma oni­ma ko­ji že­le da iz­bjeg­nu po­što­va­nje za­kon­skih pro­pi­sa. Ne mo­že­mo uvi­jek da ću­ti­mo i če­ka­mo da nam ne­ko po­mog­ne, već sa­mi mo­ra­mo da tra­ži­mo iz­laz iz ova­kve su­ta­ci­je, ka­zao je Mi­tro­vić, za­lo­živ­ši se za oštri­ju po­li­ti­ku lo­kal­ne upra­ve u prav­cu za­šti­te in­te­re­sa gra­da.

(Izvor:Dan)