Ilustracija

Kradu šta stignu

"Nema pravila ni u tome koji su proizvodi na meti lopova"

U srpskim prodavnicama se sve češće krade, a trgovci kažu da su na meti lopova najčešće proizvodi koji lako mogu da se preprodaju na pijacama ili na ulici.

Krađe po zlatarama i poštama, koje se dešavaju svakoga dana, nisu zaobišle ni srpske trgovine. Prodavačica Jelena Smiljanić kaže da su kradljivci različitih godina, pola i obrazovanja. Takođe, nema pravila ni u tome koji su proizvodi na meti lopova. 

"Slatkiše i djevojke koje su tako fine kradu, kradu hemiju, šampone, kupke, dezodoranse. Ovi što piju - čokančiće i tako... Nema ništa određeno - sve do čega stignu", kaže ona. 

"Jedan je skoro dolazio, uzimao je hljeb i htio je da uzme deset čokolada. Ja sam videla sa delikatesa i trčala sam na kasu. Uspjele smo da ih izvučemo i da nam vrati te čokolade", priča prodavačica. 

Slične priče mogu se čuti i u ostalim trgovinskim lancima koji posluju kod nas. U "Univer-eksportu" kažu da posjetioci sve češće pojedu ili popiju neke od proizvoda, a da ne plate račun. Kafa i čokolada spadaju u artikle koji se najviše kradu. 

"Tu su suhomesnati proizvodi, imaju svoj značajan udio... Takođe, postoje i neke nove taktike, a to su zamjene artikala ili pakovanja, postoje razni načini kojima se ljudi dovijaju kako bi odnijeli robu bez plaćanja", kaže Olivera Ćirković. 

U policiji kažu da video nadzor nije jedino rješenje za otkrivanje lopova. Dodaju i da bi obezbeđenje u prodavnicama trebalo da ima veća ovlašćenja u hvatanju kradljivaca, jer bi na taj način bio olakšan posao policiji. 

"Često se dešava da obezbeđenje nema ovlašćenje da izađe za izvršiocem izvan objekta koji obezbjeđuju i da ga sustigne i da mu oduzme robu, jer tako mu je naloženo od strane pretpostavljenog, što je po meni nedopustivo, jer svaki građanin može da izvede hapšenje onog koga zatekne na izvršenju krivičnog djela, a naročito lice koje se stara o bezbjednosti tog objekta", kaže Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa. 

Iz MUP-a upozoravaju: da bi protiv lopova bila podnijeta krivična prijava, potrebno je da vrijednost ukradene robe bude veća od 5.000 dinara. Ako je vrijednost ukradenog manja, trgovci lopove mogu da gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati.

(B92)