Skupština je 29. septembra usvojila predlog odluke o zaduživanju kojom je predviđeno da se do kraja ove godine možemo zadužiti od 350 miliona eura. 

Kako nam je saopšteno iz Ministarstva finansija do sada smo se zadužili kroz tri aukcije državnih zapisa i kod dvije domaće banke.

“Kada je riječ o kreditnim aranžmanima, do sada su sklopljeni sljedeći ugovori: sa Universal capital bankom u iznosu od 10 miliona eura, sa 5,5% fiksnom kamatnom stopom, rokom otplate od 5 godina i 12 mjeseci grejs periodom, koji je uključen u period otplate. Sklopljen je i kreditni aranžman sa Erste bankom - iznos šest miliona, sa kamatnom stopom od 3,99%+ 6 mjesečni euribor, rokom otplate od 5 godina i 12 mjeseci grejs periodom, koji je uključen u period otplate”, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Podaci Ministarstva finansija

Kroz tri aukcije državnih zapisa u skladu sa rebalansom Budžeta za tekuću godinu zadužili smo se 39 miliona eura.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović ranije je najavio i zaduženje kod CKB banke, a tim povodom razgovarao i sa predstavnicima mađarske OTP banke, u okviru koje posluje CKB. 

Detalje o toku tih pregovora resor Aleksandra Damjanovića ne može da saopšti.

“S obzirom na to da su razgovori sa CKB bankom, koja posluje u okviru OTP grupe, u toku, u ovoj fazi pregovora nijesmo u mogućnosti da iznosimo detalje potencijalnog aranžmana”, navode u Ministarstvu finansija.

MF: Očekujemo da će se projekcije deficita realizovati na značajno nižem nivo od planiranog rebalansom

Zvanični podaci Ministarstva finansija pokazuju da kumulativni budžetski deficit za prvih deset mjeseci ove godine iznosio je 56 miliona eura ili jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i niži je od plana 129,1 milion eura, odnosno 69,7 odsto.

Rebalansom budžeta Ministarstvo finansija je zbog svih vanrednih izdataka deficit budžeta uvećalo za 180 miliona eura, pa su projekcije do kraja godine bile 438,24 miliona eura deficita ili osam odsto bruto-domaćeg proizvoda. Sada priznaju da će deficit biti na značajno nižem nivo.

“Imajući u vidu dosadašnje pozitivne ekonomske parametre u 2022. godini, a koji su shodno turističkim rezultatima iznad prošlogodišnjih i blizu predkriznih, kao i značajan rast prihoda, prvenstveno od naplate  PDV-a, očekujemo da će se projekcije deficita realizovati na značajno nižem nivo od onog koji je planiran rebalansom”, saopšteno nam je iz Ministarstva finansija. 

Napominju i da su kratkoročni parametri crnogorske ekonomije za sada povoljni.

“Privatna potrošnja je na visokom nivou, investiciona aktivnost se oporavlja, eksterna pozicija je poboljšana uz rekordan izvoz, dok je bankarski sektor visoko kapitalizovan i likvidan. Tržište rada se, nakon krize, postepeno oporavlja i približava predpandemijskim trendovima. Očekujemo da će visoki rast crnogorske ekonomije omogućiti dodatan prostor za reagovanje na sve izazove, uz fiskalnu stabilizaciju i održivost javnih finansija kao ključne ciljeve u vođenju odgovorne ekonomske politike”, zaključuju u Ministarstvu finansija.