Evropska komisija nagradila je hrvatski projekt Škola 2.0, koji omogućava povezivanje područnih škola s onom matičnom videovezom pa učenje na daljinu i e-učenje, sa 100.000 eura kao jedan od tri najbolja projekta u Europi kada je u pitanju obrazovanje i istraživanje. 

Država očekuje da će pomoći u obrazovanju učenika, posebno u malim školama na ostrvima i u ruralnim područjima kao što je jedna od područnih škola na idiličnim brežuljcima Plešivice nedaleko Zagreba. 

Odnedavno 19 učenika te škole na nastavu dolazi s još više veselja, jer ih na stolovima čekaju tablet računri. 

Njihova škola dio je projekta Ministarstva znanja, obrazovanja i sporta koji učenicima želi pružiti kvalitetnije školovanje uz pomoć novih tehnologija. 

„Prvo smo učili kako ga upaliti, onda smo otvarali aplikaciju za crtanje, a sada smo učili još mnogo toga“, priča Ivan Šimunović, učenik četvrtog razreda, kojem je sve to zabavno, pa bi i matematiku htio učiti uz pomoć tableta. 

Učiteljica Zvjezdana Kurtalj kaže kako će ih često koristiti jer učenici dobro reaguju. 

„Svi su oduševljeni tabletima, pametnom pločom, jer vole istraživati i raditi na tome. Mislim da će mi se sve to jako lijepo uklopiti u nastavni program“, kaže Zvjezdana Kurtalj, učiteljica u Područnoj školi Plešivica. 

Umrežavanje škola 

Djeca sada rješavaju zadatke na tzv. pametnoj ploči, pa će stara ploča vremenom izaći iz uporabe. 

Novi program omogućuje i komunikaciju s drugim školama, a reporterka Al Jazeere Ana Mlinarić kako će se njime učenici moći spojiti s jednom od 26 škola u Hrvatskoj koje imaju isti uređaj. 

„Moći će učiti čitati i pisati s učenicima iz tristotine kilometara udaljenog ostrva Lošinja“, prenosi Ana Mlinarić. 

Upravo su tako, uz pomoć videoveze iz škole na ostrvu Lošinju, hemiju učili đaci s okolnih ostrva. 

Prije više od pet godina u tom projektu učestvovala je nastavnica hemije Nikolina Ribarić. 

„Spajali smo se videokonferencijom i učenici su i na Susku, i na Iloviku, i na Unijama promatrali pokuse, gledali i učili s razredom koji je bio u matičnoj školi“, prisjeća se nastavnica Nikolina. 

Tada su tako komunicirali zbog manjka profesora, a sada se novim projektom želi osigurati konkurentnije obrazovanje u što je država uložila 1,6 milijona eura. 

Na žalost, dio škola i dalje nema neke od osnovnih uslova za rad. 

„Ulaganje u opremu i investicijsko ulaganje u škole nije u domeni Ministarstva obrazovanja. To je u sustavu potpuno decentralizovano i nalazi se u domeni osnivača – 33 veća grada i 21 županije“, pojašnjava ministar obrazovanja Željko Jovanović. 

Država očekuje od jedinica lokalne samouprave pomoć u ostvarenju dugoročnog cilja programa – umrežavanja svih škola u Hrvatskoj, ali za to im nije dala rok.

(AlJazeera)