Istraživački tim je analizirao podatke iz velike, dugoročne studije, nazvane „Prechter Longitudinal Study of Bipolar Disorder“, kao i podatke iz anonimnih kartona pacijenata prikupljenih na zdravstvenim klinikama Univerziteta u Mičigenu.

Prechter skup podataka uključivao je podatke posmatranja 1.128 učesnika, 847 sa bipolarnim i 281 bez ovog poremećaja.

U jednom od dva skupa podataka koje su analizirali istraživači Univerziteta u Mičigenu, dijagnoza bipolarnog poremećaja značila je da je neko imao šest puta veću verovatnoću da umre tokom perioda od 10 godina od osobe bez ovog poremećaja.

Poređenja radi, u toj istoj kohorti, rizik od smrtnosti osobe je bio 2,3 puta veći ako je osoba starija od 60 godina. A rizik od smrtnosti kod ljudi sa istorijom pušenja bio je 2,5 puta veći od onih koji nikada nisu pušili.

Psihijatar sa Univerziteta u Mičigenu dr Melvin Mekinis, koji vodi program Prechter i koji je bio  koautor rada, kaže da je bio iznenađen koliko je visok rizik od prerane smrti za osobe sa bipolarnim poremećajem.

„U oba uzorka otkrili smo da je bipolarni poremećaj daleko veći rizik za preranu smrt nego pušenje. Tokom godina postojale su razne vrste programa koji su se sprovodili za prevenciju pušenja i podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima, ali nikada kampanja tog obima za mentalno zdravlje“, rekao je dr Mekinis.

Bipolarni poremećej spada u kategoriju dijagnoza poremećaja raspoloženja, navedenih u DSM-5, koja se koristi za opisivanje klastera simptoma koji mogu ozbiljno da utiču na kvalitet života osobe.

Ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju različite „visoke“ (manične ili hipomanične) i „niske“ (depresivne) periode koji traju nekoliko dana ili nedelja, iako se ove epizode ​​obično javljaju između perioda normalnog raspoloženja.

I manične i depresivne epizode ​​nose rizike za ljude koji ih doživljavaju, što može da utiče na njihov životni vek.

U maničnoj fazi osećanje euforije, impulsivnosti, rastresenosti i uznemirenosti mogu navesti ljude da donose rizične i ponekad opasne odluke.

U depresivnoj fazi, zdravlje i higijena mogu ostati po strani i postoji veći rizik od samopovređivanja i samoubistva.

Dok se samoubistva mogu pripisati mentalnim bolestima, studija naglašava indirektni uticaj koji bipolarni poremećaj može da ima na skraćivanje životnog veka osobe od osam do 10 godina.

U 2021, CDC izveštaj o vodećim uzrocima smrti nije uključivao nijednu psihijatrijsku bolest, što je, kako autori ističu, zato što je prijavljeni uzrok uvek najneposrednije stanje, poput bolesti srca, moždanog udara ili bolesti jetre. Njihovi nalazi mogu da pomognu u rešavanju ovog jaza u razumevanju kako psihijatrijska bolest poput bipolarnog poremećaja može da oduzme godine života osobe koja pati od bipolarnog poremećaja.

Na primer, nesreće (nenamerne povrede) su vodeći uzrok smrti, od kojih su ljudi izloženi većem riziku tokom maničnih epizoda.

„Bipolarni poremećaj nikada neće biti naveden u izvodu iz matične knjige umrlih kao glavni uzrok smrti, ali može da bude neposredni ili sekundarni doprinos smrti“, kaže biomedicinski istraživač i glavni autor Anastasia Jokum.

Na primer, u kohorti Prechter, ljudi sa bipolarnim poremećajem su imali značajno veću verovatnoću od onih bez dijagnoze da imaju druga simultana zdravstvena stanja uključujući astmu, dijabetes, probleme sa štitnom žlezdom, visok krvni pritisak, migrenu i fibromialgiju, prenosi Science alert.

„Moramo da znamo više o tome zašto ljudi sa bipolarnim poremećajem imaju više bolesti i zdravstvenog ponašanja koji ugrožavaju njihove živote i životni vek i činimo više kao društvo da im pomognemo da žive zdravije i imaju dosledan pristup nezi“, kaže dr Mekinis.

Izvor:N1