Antioksidansi i fitonutrijenti u borovnicama smanjuju oštećenja DNK i sprečavaju rast ćelija raka.

Antioksidansi, posebno antocijanin, smanjuju oksidaciju lošeg LDL holesterola, što je ključni faktor u razvoju bolesti srca. Redovno konzumiranje borovnica povezano je zato sa poboljšanim zdravljem srca.

Studije su pokazale da ove bobice poboljšavaju i kognitivne funkcije i memoriju. Antioksidansi u borovnicama stvaraju bolju komunikaciju između moždanih ćelija.

Visok sadržaj vitamina C, K i B6, kao i folne kiseline u bobicama igra ključnu ulogu u jačanju imunog sistema, zgrušavanju krvi i održavanju zdravlja mozga.

Jedna šolja borovnica sadrži oko 4 grama vlakana, što je važno za zdravlje sistema za varenje. Vlakna pomažu u održavanju regularnosti stolice i mogu da smanje rizik od bolesti srca.

Borovnice imaju nizak glikemijski indeks, što znači da ne izazivaju nagli skok šećera u krvi. Ovo ih čini idealnim voćem za ljude koji paze na nivo šećera u krvi ili imaju dijabetes.

Niskokalorične i bogate vlaknima, borovnice mogu da pripomognu u održavanju zdrave težine. Jedna šolja borovnica sadrži samo oko 84 kalorije, ali pruža značajnu količinu vitamina C, vitamina K i mangana.

Sezona borovnica obično traje od kraja proljeća do kraja ljeta, u zavisnosti od lokacije. U mnogim djelovima svijeta, borovnice su najdostupnije i najukusnije tokom juna, jula i avgusta. Tokom sezone, borovnice su svježe, sočne i dostupne po pristupačnijim cijenama.

Smrznute borovnice su zdravije od svježih, jer imaju veću koncentraciju antocijanina, koji su prirodni antiinflamatorni agensi.