Rođeni na ulici, napušteni, izbačeni i zaboravljeni, poslednjih godina psi, osim u državnim azilima, utočište nalaze i u privatnim prihvatilištima, koje osnivaju udruženja za brigu i pomoć životinjama.

„Imamo registrovano prihvatilište, ali se naše životinje uglavnom nalaze kod volontera koji o njima brinu.

„Smatramo da je previše zahtevno, ali i nefunkcionalno, da malo ljudi brine o velikom broju pasa", objašnjava Marija Cvijetićanin, osnivačica udruženja za pomoć i brigu o životinjama Ventura, za BBC na srpskom.

U Srbiji trenutno ima 126 registrovanih prihvatilišta za pse, dok se tačan broj ilegalnih ne zna.

Kontrolu prostora, opreme, vođenja evidencije i očuvanju dobrobiti kod životinja u registrovanom prihvatilištu kontroliše veterinarski inspektor, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva poljoprivrede, veterine i vodoprivrede za BBC na srpskom.

Zašto u Srbiji nema pasa vodiča
Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla
Držala u kući više od 100 pacova kao kućne ljubimce

Po slovu zakona, lokalna samouprava dužna je da izgradi azile za pse, ali i pojedinci mogu samostalno da otvore prihvatilišta, kaže Marijana Vučinić sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Ali ni to ne rešava nemar u društvu prema životinjama, upozorava ona.

„Navodno postoji veliki broj društava koja vole pse, kao i ljudi koji želi da pomognu životinjama, ali to stvara novi problem, jer se čini da sada svako može da ima prihvatilište, a da ne ispunjava osnovne uslove", kaže Vučinić.

Nedavno je u Velikom Gradištu, nadomak Požarevca, u jednom od privatnih prihvatilišta, uginulo više desetina pasa.

Protiv vlasnice je pokrenut krivični postupak, dok je jedan od radnika uhapšen.

Koliko je lako otvoriti prihvatilište za pse?

Prihvatilišta bi trebalo da služe samo za fizičko sklanjanje pasa sa ulica koji nekada napadaju ljude i druge životinje, povređuju ih, ali i ometaju saobraćaj, objašnjava Vučinić.

„Za neke pse je bolje da se sklone u prihvatilišta jer su veće šanse da budu udomljeni", kaže ona.

Tako se, međutim, neće smanjiti reprodukcija pasa, niti rešiti problem neodgovornog vlasništva, upozorava.

Prihvatilište može osnovati fizičko ili pravno lice, i azil će biti upisan u Registar Uprave za veterinu ukoliko zadovoljava zahtevane uslove za zaštitu dobrobiti životinja, navodi se u pisanom odgovoru nadležnog ministarstva.

Prostor mora da bude funkcionalan, ulaz pod stalnim nadzorom, a prihvatilište izdvojeno i ograđeno ogradom, samo su neki od propisanih uslova.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ovaj proces je previše jednostavan, smatra Vanja Bajović, profesorka krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

„Podnošenje zahteva Upravi za veterinu i uplata taksi od 1.840 dinara često je dovoljna da bi se pokrenulo prihvatilište za pse.

„Upis u registar se često vrši bez prethodne kontrole veterinarske inspekcije - pre donošenja rešenja, veterinarski inspektor čak i ne proverava da li objekat ispunjava uslove za prihvatilište, tako da svako može vrlo lako, jeftino i brzo da ga registruje", upozorava Bajović.

Ilegalna prihvatilišta 'izubljena na mapi'

Kršenje zakonskih odredbi je „prekršaj za koji se fizička lica mogu kazniti novčanom kaznom od pet do 50 hiljada dinara, a pravna od 100.000 do milion dinara", kaže Vanja Bajović.

I rad neregistrovanih prihvatilišta se sankcioniše, novčanom kaznom i rešenjem o zabrani rada.

„Utvrđivanje uzroka smrti životinje određuje dalje postupanje veterinarske organizacije i veterinarske inspekcije i određuje postupak tužilaštva i drugih državnih organa", kažu iz Uprave veterine.

Veterinarska inspekcija kontroliše registrovana prihvatilišta, kako na osnovu prijave, tako i nasumičnim nadzorom, objašnjava Bajović.

„Međutim, ilegalna su 'ispod radara'.

„Niko ne proverava da li prihvatilište ispunjava propisane uslove, pa stoga ne iznenađuje da je u Srbiji zvanično registrovano ukupno 126 državnih i privatnih, a da ih faktički postoji mnogo više", upozorava ona.

Pravilnik o uslovima je „prilično paradoksalan" i „uopšte ne sadrži kaznene odredbe."

„To znači da samo vođenje neregistrovanog prihvatilišta i nije kažnjivo i nad njima niko faktički i ne vrši kontrolu, imajući u vidu da se mahom nalaze na privatnim posedima", ukazuje Bajović.

Pogledajte video o napuštenim psima Kragujevca:

Kako treba da izgledaju prihvatilišta za pse?

Da nije dovoljno samo imati dobru volju i ljubav prema životinjama, misli i Marija Cvijetićanin iz Venture.

„Potrebni su boksovi određene veličine u kojima psi mogu normalno da se kreću, ali i da budu raspoređeni tako da ne smetaju jedni drugima.

„U prostoru prihvatilišta treba da bude i veterinarska ambulanta da bi se životinji lakše pomoglo ako se razboli ili povredi", smatra.

Ona upozorava da „nije dovoljno da se psi sa ulice dovedu u jednu prostoriju, a da nema jasne strukture po kojoj se radi".

„Čestose šire zarazne bolesti, jer nije odvojen kontaminirani i čisti prostor".

Životinje treba da budu odvojene prema starosti, polu, temepramentu i vrsti, ali i zdravstvenom stanju, navodi se u radu grupe veterinara koji brinu o psima u prihvatilištima u Americi, Standardi u prihvatilištima za napuštene životinje, objavljenom 2010. godine.

„Poenta je da se udomiteljima da sigurnost da je životinja koju usvajaju zdrava, vakcinisana i očišćena od parazita, a samim tim i spremna za normalan život u porodici", zaključuje Cvijetićanin.

Pogledajte i ovaj video: Zoološki vrt na Paliću - novi dom za zaplenjene i povređene životinje

Kako prihvatilišta utiču na pse?

Život u prihvatilištu za pse koji su se do tada slobodno kretali može da bude izazov, smatra profesorka Vučinić.

„Oni dolaze u potpuno novi prostor i tamo su u kontaktu sa drugim psima i ljudima, a zbog promene sredine, dodatno im opada imunološki status", kaže ona.

U veterinarsku ambulantu Zorana Lončara psi iz prihvatilišta i azila često dolaze zaraženi infektivnim bolestima.

„Oni se uglavnom ne vakcinišu, a kako često svi borave zajedno, bolesti se lako šire i teško kontrolišu", objašnjava Lončar za BBC na srpskom.

Zbog života na ulici i saobraćajnih nesreća koje su doživeli, često imaju povrede leđa, glave ili ekstremiteta.

„U pitanju su i stare frakture, pa se onda rade operacije modeliranja kostiju.

„Ipak, kako su ove vrste intervencija prilično skupe, a prihvatilišta i azili funkcionišu sa ograničenim novcem. mnogim životinjama se i ne pomaže", kaže on.

Prihvatilišta imaju smisla „samo ako se radi o kratkotrajnom boravku" jer je „pas socijalna životinja i treba da živi sa ljudima", smatra Vučinić.

„Ako ceo život ostane u prihvatilištu, ona postaju poput zatvora.

„Tako se obesmišljava njihova uloga i vrlo brzo prerastu u centre u kojima se nagomilavaju psi, žive u čoporima i prestaju da se prepoznaju njihove osnovne potrebe, poput toga da imaju dovoljno hrane i vode", upozorava Vučinić.

Izvor:BBC