U intervjuu koji je dao prije dvije godine, a za koji je želio da bude objavljen posle njegove smrti u NIN-u, Aleksandar Tijanić kaže da uopšte ne bi volio da ga srpsko novinarstvo pamti.
Cio testament-intervju Tijanića objavljen je na tri strane u najnovijem broju NIN-a.
- Volio bih da ostavim dvije ili tri knjige svojih tekstova, i da samo studenti novinarstva kada hoće da vide kakav je ludak bio Tijanić, uzmu i pročitaju nekoliko tekstova – rekao je tada Tijanić.
Poslednjih dvanaest godina njegovog rada, to nije novinarstvo, rekao je, već borba za glavu.
- Ja duboko prezirem profesiju kojom se bavim, kao i sebe. Novinarstvo, to je sloj robova. Ne znam ni sam šta tražim skoro četri decenije u novinarstvu. Kada sve saberem, napisao sam hiljade tekstova, ali ima samo desetak koji mogu da izraze ono što mislim da sam ja. Samo desetak – istakao je.
Govoreći intimno o sebi, priznao je: ” Ku**im se da ljudi ne bi vidjeli moj strah. I da me zbog tog kukavičluka ne prezru. Zato se pravim hrabar u situacijama koje su ludačke”.
Jer kako je rekao: “Spisak mojih neprijatelja je – ko je ko u Srbiji od najmoćnijih ljudi. Kako bih preživio te neprijatelje, ja sam morao da budem zvonar Bogorodičine crkve: ružan, grbav, nikakav. Ali da zvonim vrlo jako i daleko.”
Prisjećajući se svoje porodice, Kosova i Dečana, rezignirano je zaključio: “Jeste moj stav da Kosovo treba prodati. Nemamo mi snage fizički da ga zadržimo. Mi smo bivši hegemoni Balkana.”
Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije, iznenada je preminuo u ponedeljak u 63. godini, za danas je zakazana komemoracija, a sahrana u petak.
