Do smanjenja spoljnog duga Srbije na mjesečnom nivou došlo je zbog blagog smanjenja duga i u javnom i u privatnom sektoru.
U javnom sektoru sa dostignutih 12,96 milijardi evra, spoljni dug je bio niži za 0,6 odsto, a u slučaju banaka i preduzeća sa iznosom od 13,02 milijarde, niži za 0,4 odsto.
To je, prema ocjeni IZIT-a, blago sezonsko sniženje kada su potrebe za kreditima manje, i privrede zbog manjeg obima poslovanja i gradjana zbog godišnjih odmora, ali i same države.
"Ovaj intermeco, u uslovima nerestrukturirane privrede, posebno javnog sektora, biće kratkog daha, tako da u sledećim izvještajima možemo računati sa rastom ukupnog spoljnog duga, primarno indukovanog preko države, koja će morati da ulazi u nove dužničke odnose preko emitovanja hartija od vrijednosti i sklapanja novih kreditnih aranžmana", ocijenio je IZIT.
Glavnu notu u rastu spoljnog duga Srbije davao je javni sektor, čiji spoljni dug je povećan za čak 6,3 odsto u odnosu na stanje s kraja prošle godine.
Nasuprot tome, privatni sektor je kreirao spoljni dug u visini od 13,02 milijarde, što je za 3,8 odsto manje nego krajem 2012. godine.
Da je država glavni pokretač rasta ukupnog spoljnog duga zemlje pokazuje i podatak da je u odnosu na stanje iz 2008. godine, spoljni dug javnog sektora krajem avgusta ove godine porastao skoro dvostruko.
To je uslovilo da udio države u stvaranju ukupnog spoljnog duga poraste sa 30,9 odsto krajem decembra 2008. na 49,9 odsto krajem osmog mjeseca 2013. godine, tako da su privatni i javni sektor skoro izjednačeni u kreiranju spoljnog duga Srbije.
Nema sumnje, da će zbog potrebe za servisiranjem ranije preuzetih kreditnih obaveza, Srbija morati dodatno da se zadužuje, tako da će javni sektor učestvovati natpolovično u stvaranju ukupnog spoljnog duga zemlje.
Srbija je visokozadužena zemlja sa odnosom ukupnog spoljnog duga i BDP-a od 83,1 odsto, a granica ulaska u zonu visoke zaduženosti je 80 odsto.
To potvrđuje i podatak da je odnos otplate duga prema ukupnom izvozu proizvoda i usluga na iznosio 27 odsto, a granica za ulazak u "zonu crvene lampice" je 25 odsto, naveo je IZIT.
