Međutim, neki proizvođači, posebno oni koji rukovode malim gazdinstvima, imaju poteškoće da ispune nove zahtjeve.

Petjo Ivanov, iz sela Raževo u Bugarskoj, ima farmu koza i pravi sir, ali kaže da ne može da ga prodaje u prodavnicama.

„Postoji komplet dokumenata koje moramo da predamo ako želimo da plasiramo svoje proizvode u maloprodaji. Ima jako puno administracije i papirologije“, kaže Ivanov zaSETimes. „Stvari ne idu tako lako u Bugarskoj, posebno u prehrambenom sektoru.“

Stoil Gardaski, koji radi za firmu koja pravi ekološki čista vina, slaže se da je zahtjeve teško ispuniti, ali naglašava da su potrebni, pošto predstavljaju garanciju da proizvodi koje prodaju ispunjavaju standarde u pogledu zdravlja i bezbjednosti.

„Zahtjevi su jako strogi: EU i lokalne agencije nadgledaju petnaestak indikatora koji moraju biti na određenom nivou, a mi moramo da budemo ispod tog nivoa kako bi mogli da naše proizvode sertifikujemo kao organske. Teško je, ali uslovi moraju da budu strogi, tako da ljudi budu sigurni da konzumiraju proizvode visokog kvaliteta“, kaže Gardaski za SETimes.

Prema navodima Evropskog organa za bezbjednost hrane (EFSA) koji finansira EU, evropski potrošači su „među najzaštićenijima i najobavještenijima na svijetu kada se radi o rizicima u lancu ishrane“. To zahtijeva od zemalja u regionu da obezbijede visok stepen zaštite potrošača i vrate povjerenje u hranu, posebno posle najnovijeg skandala u Rumuniji sa mlijekom i konjskim mesom koje je distribuirano širom Evrope.

Stručnjaci kažu da, i pored strogih zahtjeva, ima prostora za fleksibilnost i pozivaju lokalne vlasti da ulože veći napor u pronalaženje načina da pomognu malim proizvođačima.

„To je nešto što još nismo iskoristili, a nudi mogućnosti bugarskim vlastima da zahtijevaju neke izuzetke da bi ti proizvodi mogli da budu uspješni“, kaže za SETimes Magardič Hulijan iz udruženja Tradicija i preduzetništvo u poljoprivredi.