Ako bi se ustanovilo da tri strane u BiH nisu u stanju da otklone neslaganja, onda bi možda visokoj predstavnici EU i njenom timu bilo povjereno da pokuša da pokrene dijalog s prvacima Srba, Hrvata i Bošnjaka koji bi Bosnu izvukao iz zastoja u približavanju EU.
To se saznaje u dobro obaviještenim izvorima EU, koji su istakli da je takva zamisao iznesena na zasijedanju šefova diplomatija Unije u ponedeljak u Briselu.
Zamoljeni da kažu kakav je stav EU prema zahtjevima da se mijenja Dejtonski sporazum, a sutra je 18 godina kako je potpisan, kako bi Bosna i promjenom ustavnog ustrojstva mogla da odgovori zahtjevima Unije, zvaničnici u Evropskoj komisiji su agenciji Beta prenijeli da Bosna "iz dejtonske faze mora krenuti u evropsku fazu".
To znači, kako je to političkim prvacima u BiH i predočio File, da je EU s BiH sklopila sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da "svaka ugovorna strana mora sprovoditi svoje obaveze".
"Isključivo na Dejtonskim zakonima se ne mogu sprovesti evropske reforme, već je potrebno usvojiti i propise i zakone EU", rečeno je vođima u BiH.
To, dodali su zvaničnici u EU, znači da i BiH mora prihvatiti evropske norme i propise, baš isto kao i druge zemlje Zapadnog Balkana koje pregovaraju ili očekuju pregovore o članstvu s EU.
Jedan od uslova je i stvaranje "koordinacionog mehanizma" za saradnju s EU u ravni centralne države BiH.
Visoka predstavnica EU je u julu već naložila svojim saradnicima da osmisle moguća rješenja za prevazilaženje "zabrinjavajuće situacije" u BiH, ali je ta inicijativa ostala "u mirovanju", takođe uz ocjenu da je to izuzetno teško ostvriti bez ozbiljne političke volje vođa u BiH.
Šefovi diplomatija EU su u ponedeljak zaključili da je Bosna i Hercegovina u "zabrinjavajućem zastoju" u reformama i preustrojstvu državnih struktura, što koči njeno približavanje EU i što je primoralo Evropsku komisiju da Bosni obustavi EU pomoć od 47 miliona evra.
Ministri EU upozorili da je ključno važno da BiH u svoje zakone unese odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci", čime bi se postigla etnička ravnopravnost i stvorili uslovi da, uz dopune izbornog zakona, u BiH budu u oktobru iduće godine održani valjani izbori.
Šefovi diplomatija EU su u drugoj raspravi o BiH za poslednjih mjesec dana naglasili da se "ne zatvaraju vrata Unije Bosni".
Austrijski ambasador u Političko-bezbjednosnom odboru EU Aksel Maršik je ipak predočio da "ako ne bude napretka naročito u izbornoj reformi, Evropska unija može izgubiti interes i moraće da preispita svoju sadašnju politiku" prema toj zemlji.
To se poklopilo i s ovih dana upućenim upozorenjem pomoćnice američkog državnog sekretara za Evropu Viktorije Nuland da, ukoliko vođi u BiH "budu i dalje blokirali put te zemlje ka EU i članstvu u NATO, međunarodni partneri Bosne, uključujući SAD, moraju preispitati svoj pristup".
Zvaničnici koji se u Evropskoj komisiji bave proširivanjem su Beti prenijeli da je "ipak, teško očekivati neko brzo i naglo isključivanje BiH iz pridruživanja EU, ali velika zabrinutost postoji".
