To je ukratko bilans istraživanja Centra za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju koje pokazuje da je za 44 odsto ispitanih studenata slobodno vrijeme veoma važno, a posao kao najvažniju stavku ističe 46 odsto njih.
Međutim, porodica, prijatelji i obrazovanje su, ipak, najvažniji gotovo svim studentima. U vrijeme dominacije ateizma u bivšoj Jugoslaviji studenti su bili najnereligiozniji segment jugoslovenskog i srpskog društva, što danas nije slučaj, jer 20 odsto smatra da je religija veoma važna, 30 procenata da je važna, a 21 odsto je neodlučno.
Za 13 procenata religija je potpuno nevažna. S jedne strane, ogroman broj studenata priznaje svoje konfesionalno porijeklo, gotovo 85 odsto, ali kada govorimo o vjerovanju ili o adekvatnom religijskom ponašanju, onda vidimo da su procenti onih koji održavaju obrede daleko ispod te cifre, izjavio je Tanjugu rukovodilac Centra Mirko Blagojević.
Oko 55 odsto mladih vjeruje da Bog postoji, nije sigurno u to njih 11 odsto, 25 odsto kaže da postoji neka vrsta duha ili životne sile. Oko devet procenata misli da Bog ne postoji, kao ni duh ili životna sila.
"U istraživanju ima i takvih primjera da neko kaže da je ateista, ali navodi da po tradiciji pripada određenoj konfesiji", istakao je Blagojević. Dva procenta studenata ne pripada nijednoj od tradicionalnih konfesija, već nekom duhovnom pokretu, novim religioznim pokretima, a čak 11 odsto kaže da su religiozni, ali da ne pripadaju nijednoj konfesiji.
Istraživanje o religioznim, moralnim i socijalno-političkim vrijednostima pokazalo je da studenti, kao i u ranijim anketama, malo vjeruju institucijama.
"Studenti su možda najkritičniji dio društva", ocijenio je Blagojevih i naveo da od svih institucija najviše vjeruju crkvi, prije svega, SPC i vojsci, a zatim školama i fakultetima.
Svim ostalim institucijama malo vjeruju, pa tako veoma mali broj njih ima potpuno povjerenje u pravosuđe (oko tri odsto), policiju (oko četiri procenta), političke partije (dva odsto), medije, sindikate.
Zanemarljivo malo povjerenja imaju i u vladu i državnu upravu (dva odsto), skupštinu (dva odsto), zdravstvo (tri procenta), krupan biznis (ispod dva odsto), domaće nevladine organizacije (manje od jednog procenta).
U NATO uopšte ne vjeruje 50 odsto studenata, u EU i UN po 34 odsto, u Rusiju 19 odsto. Gotovo 58 odsto njih želi i vidi Srbiju u EU, a 42 odsto je protiv članstva.
Kao razloge za prihvatanje EU navode da će moći da putuju (71 odsto), da rade i da studiraju (64 odsto), da više zarade iako će morati više da rade (52 odsto).
Razlog nepovjerenja u institucije leži u dugogodišnjoj krizi i odsustvu reformi koje svaka institucija za promjenom vlasti počinje ispočetka.
Istraživanjem je obuhvaćeno 1.056 studenata državnih i jednog broja privatnih fakulteta, rađeno je tokom maja 2013. godine u partnerstvu sa Konrad Adenauer fondacijom i Centrom za evropske studije u Briselu, a prema rečima rukovodioca Centra Blagojevića, za 50 odsto mladih danas je važna religija.
B92
