Potrebno je, takođe, više odmora, naročito građanima koji spadaju u grupu takozvane osjetljive populacije - djeca, omladina, trudnice, dojilje, stari, oboljeli od hroničnih bolesti, rekonvalescenti, osobe koje se bave teškim fizičkim poslovima i koji rade na otvorenom prostoru.
Svim građanima se preporučuje da imaju redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dvije dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda. Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.
Takođe, treba obratiti pažnju na čuvanje namirnica koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje poručuju da se korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbjeđuje ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje.
Ljekari podsećaju da se iz jedne bakterije može za sedam sati razviti više od dva miliona bakterija, pa prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebi i adekvatnom čuvanju namirnica.
Lako kvarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama u kojima se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a važno je provjeriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Mliječne proizvode i živinsko meso trebalo bi kupovati na mliječnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama, a važno je i obratiti pažnju i na izgled, boju mesa, miris i slično.
Tokom ljetnjih, visokih temperatura trebalo bi detaljnije prati voće i salatu, kao i obratiti pažnju na čistoću posuđa, pribora, radnih površina, ali i na to da se hrana, posebno meso i jaja, dobro termički obrade prilikom kuvanja.
Kada je u pitanju čuvanje hrane u frižideru, kuvana hrana može stajati najduže pet dana, a ako neko želi duže da je čuva, neophodno je zamrznuti je odmah nakon rashlađivanja.
Otvoreni sok i mlijeko moraju se čuvati u frižideru, a sirova hrana u rashladnom uređaju uvek bi trebalo da se drži ispod kuvane. Stručnjaci savjetuju da treba voditi računa o higijeni, odnosno češćem pranju ruku, kao i o tome da se ne pripremaju kremovi, sladoledi, majonez od nekuvanih jaja.
U ljetnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća i ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti - čorbe, supe, voćne sokove, čajeve.
Komentari