Stručnjaci za javno zdravlje u Velikoj Britaniji pripisuju "epidemiju" gojaznosti većoj dostupnosti brze hrane. Međutim, svi dokazi ukazuju na to  da je unos šećera, masti i kalorija po stanovniku Velike Britanije u padu već nekoliko decenija, stoji u izvještaju, piše KoDren.

Izveštaj pod nazivom "Debela laž" bavio se nacionalnim podacima koji pokazuju da su ljudi smanjili unos kalorija, ali da su još više smanjili kretanje.

Glavni uzrok

"Glavni uzrok sve veće stope gojaznosti u Britaniji ne leži u porastu unosa kalorija, već u porastu neaktivnosti. S obzirom da se o gojaznosti toliko priča u medijima, zabrinjavajuća činjenica je da veoma malo ljudi zna da je naš , glavnom sedentaran način života, glavni razlog sve većeg obima struka, a ne apetit" kaže Kristofer Snoudon autor izveštaja.

On tvrdi da zagovornici zdravog načina života treba da preusmere svoje napore sa debata o hrani, na promociju vežbanja.

"Antitržišna politika koja se odnosi na cijelu populaciju, kao što je taksa na masti, neće učiniti ništa za javno zdravlje", ističe on.

On dodaje da rat protiv prehrambene industrije ne podrazumjeva stigmatizaciju pojedinaca i na raspolaganju je već provjerena i dokazana politika koja je primijenjena na duvan i alkohol.

U izveštaju se takođe tvrdi da ljudi najčešće ne pridaju značaj količini hrane koju konzumiraju.

Glupost i zabluda

Međutim, profesor Majk Lin sa Univerziteta u Glazgovu u jednoj TV emisiji napao je zveštaj kao ,"totalnu glupost i zabludu".

 Lin je izjavio da izveštaj nije validan zato što u obzir nije uzeo činjenicu da ljudi lažu o pravom unosu hrane i nisu mjerili količinu hrane koju pojedu van kuće.

"Ako pitate ljude šta jedu, oni će vam reći da jedu manje, ali ako pogledate koliko se pojede u objektima koji nude hranu, istina je u stvari da se jede više. Unos masti raste, unos šećera raste, unos hrane uopšte raste ", tvrdi on.

Izveštaj se zasniva na statističkim podacima Ministarstva životne sredine, hrane i ruralnih poslova, Nacionalnog istraživanja o ishrani i nutricionizmu, Biroa za statistiku i Britanske fondacije za zdravlje srca.

Ključni statistički podaci iz izveštaja

Prosječna tjelesna težina kod odraslih Britanaca se od 2002. godine povećala za 2 kg. U istom periodu je došlo do smanjenja unosa kalorija za 4 odsto i unosa šećera za skoro 7,5 odsto.

Kod hrane koja se pojede van kuće, dnevni unos je smanjen skoro 100 kalorija dnevno u periodu od 10 godina (nema podataka o konzumiranju hrane van kuće prije 2000).

Uprkos smanjenom unosu kalorija, prosjećna tjelesna masa je porasla za 5 kg od 1993. godine.

Britanci u prosjeku hodaju 288 km godišnje, što je manje u odnosu na 410 km 1976. godine i manje voze bicikl; u proseku 67,5 km godišnje u odnosu na 82 km 1976. godine.

40 odsto ljudi kaže da na poslu uopšte ne hoda. Porast kancelarijskih poslova i uređaja koji zamjenjuju ljudsku radnu snagu pruža manje mogućnosti za fizičku aktivnost i na poslu i kod kuće.