Kokice se prave isključivo od kukuruza kokičara, koji ima ekstremno tvrda zrna pa je jedina vrsta kukuruza koja će tako da pukne.

Kokice su omiljena poslastica već hiljadama godina, a 1948. godine u pećinama u Novom Meksiku pronađena su zrna kukuruza kokičara stara 5000 godina, piše howstuffworks.com.

Smatra se da je indijansko pleme Wampanoag ponudilo kokice kolonistima za prvi Dan zahvalnosti u Masačusetsu.

Brojna indijanska plemena vjerovala su da se u svakom zrnu kukuruza kokičara nalazi duh. Smatrali su da duhovi ne reaguju na ljude, ali ako se njihov dom grije, postaju sve ljući i ljući, skaču i na kraju prsnu.

Tradicionalno, indijanska plemena na kokice su stavljala suvo začinsko bilje ili čak čili. Indijanci su takođe od kokica pravili pivo i supu, ali ih i koristili za izradu nakita i ukrašavanje perjanica.

Navodno je upravo Kristofer Kolumbo kokice otkrio Evropljanima tokom 15. vijeka.

Prvi komercijalni aparat za pravljenje kokica izumio je Čarls Kretors u Čikagu 1885. godine, a kompanija koju je osnovao još uvijek proizvodi aparate za kokice i drugu opremu.

U SAD-u ulični prodavci su kokice počeli da prodaju u 19. vijeku, a kada su kokice počeli da prodaju ispred bioskopa, vlasnici su se žestoko usprotivili jer su strahovali da će kokice odvratiti pažnju ljudi od filmova. Vlasnicima bioskopa bilo je potrebno nekoliko godina da shvate kako kokice u bioskopu mogu biti sjajan izvor dodatnog prihoda, a kokice se u bioskopima prodaju od 1912. godine.

Danas mnogi bioskopi bilježe veću dobit od prodaje kokica nego od prodaje ulaznica, jer za svaki dolar potrošen na kokice oko 90 centi je čista dobit.

Osim toga, nakon kokica većina ljudi je žedna, pa se povećava vjerovatnoća prodaje poprilično skupih sokova u bioskopu.

Zbog čega kukuruz kokičar puca? Svako jezgro sadrži malu količinu vlage, a dok se kukuruz grije, voda se pretvara u paru. Kukuruz kokičar se od ostalih žitarica razlikuje po tome što mu voda nije vodopropusna, pa zbog nastalog pritiska dolazi do pucanja, a zrno se izvrće napolje i nastaje kokica.

U prosjeku, zrna kukuruza pucaju kada se dostigne temperatura od 175 stepeni.

U idealnom slučaju, u kokicama treba da bude  13,5 odsto vlage te tada ostaje najmanje neispucalih zrna.

Kokice su prirodno bogate vlaknima i imaju malo kalorija. Sadrže malo natrijuma i nemaju masti, ali svoje zdravstvene prednosti gube dodatkom različitih preliva, poput maslaca, šećera i soli.

Amerikanci godišnje pojedu oko 160 miliona litara kokica, što je dovoljno da se 18 puta napuni Empajer stejt Bilding.

Kukuruz kokičar dolazi u dva oblika, u obliku pahuljice i gljive. Prodavači u bioksopima preferiraju one u obliku pahuljice jer su kokice veće.

(24sata.rs)