Foto: Freeimages.com

Izveštaj EK

"Zastoj evropskih integracija BiH"

EK je u izvještaju upozorila na zastoj evropskih integracija BiH, prouzrokovan nedostatkom kolektivne političke volje političkih lidera za neophodne reforme.

"Napredak u političkim i ekonomskim pitanjima i približavanju evropskim standardima je veoma ograničen", ističe se u zaključcima izvještaja objavljenim u Briselu.

Evropska komisija je istakla da je za napredak BiH na putu ka EU značajno da se vlast na svim nivoima brzo formira nakon predstojećih izbora, kao i da se konkretne reforme brzo preduzmu. 

"Politički lideri duguju građanima Bosne i Hercegovine da jasno usmjere zemlju", navodi se u "ključima nalazima"

"Napredak u političkim i ekonomskim pitanjima i približavanju evropskim standardima je veoma ograničen", ističe se u zaključcima izveštaja objavljenim u Briselu.

Evropska komisija je istakla da je za napredak BiH na putu ka EU značajno da se vlast na svim nivoima brzo formira nakon predstojećih izbora, kao i da se konkretne reforme brzo preduzmu. 

"Politički lideri duguju građanima Bosne i Hercegovine da jasno usmere zemlju", navodi se u "ključima nalazima" izveštaja EK. 

Navodi se da politički akteri nisu uspeli da usaglase strategije za celu zemlju koje su potrebne za korišćenje pretpristupnih fondova u sektorima poput energetike, transporta i zaštite životne sredine. 

"To je dovelo do osetnog smanjenja finansiranja tih oblasti i premeštanja fokusa na pomoć od koje građani imaju direktne koristi", navodi se u tekstu, uz napomenu da je dogovor na nivou države potreban da bi zemlja u potpunosti iskoristila raspoloživa sredstva. 

U Briselu su istakli i da uprkos naporima Komisije da pomogne u prevazilaženju zastoja, nije primenjena presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci s kraja 2009. godine, kojom je od ove zemlje zatraženo da kandidovanje za najviše političke funkcije omogući svim građanima. 

"Presuda se i dalje koristi za uske političke i etničke interese, a rešenje se vezuje za druga pitanja", navodi se u zaključcima izveštaja. 

Ukazuje se i na manjak koordinacionih mehanizama za pitanja u vezi sa EU, što se negativno odražava na interakciju sa Unijom. 

Kao konkretan primer navodi se da zbog političkih tenzija u Savetu ministara BiH u vezi sa podelom nadležnosti na različitim nivoima vlasti, u kombinaciji sa složenim institucionalnim mehanizmima u zemlji, nisu održana tri od šest planiranih sastanaka pododbora za Prelazni trgovinski sporazum. 

Evropska komisija je uputila kritike na račun BiH što nije unela izmene u taj sporazum kako bi u iznosu kvota uračunala i trgovinu sa Hrvatskom, koja se pre pristupanja Hrvatske EU odvijala kroz regionalni trgovinski sporazum Cefta. 

"Evropska komisija je preduzela korake da suspenduje BiH neke trgovinske olakšice ukoliko se adaptacija sporazuma ne završi do kraja 2015. godine", ističe se u tekstu, u kojem se ukazuje da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ratifikovan 2011, još nije stupio na snagu jer BiH nije ispunila uslove. 

Kada je reč o političkim kriterijumima, pored nedovoljnog napretka za izgradnju funkcinalnih institucija, veoma ograničenog napretka u usvajanju propisa vezanih sa EU, kao i u reformi javne administracije, ukazuje se i na probleme korupcije, diskriminacije i nedovoljnih medijskih sloboda. 

"Ostvaren je mali napredak u sprovođenju reformi za smanjenje korupcije, koja i dalje pogađa ceo javni sektor i ostaje posebno veliki problem u područjima nabavki usluga i pristupu zapošljavanju", navodi se u izveštaju. 

Ističe se da je potrebna efikasna prevencija i istraga slučajeva govora mržnje, nasilja i diskriminacije seksualnih manjina (LGBTI). 

"Povećani politički i finansijski pritisak na medije i zastrašivanje i pretnje novinarima i urednicima izazivaju ozbiljnu zabrinutost", navodi se. 

Kada je o ekonomiji reč, ukazuje se da je rast ostvaren u 2013. usporen u 2014,, a situacija dodatno pogoršana majskim poplavama, pri čemu je nezaposlenost trajno visoka, kvalitet javnih finansija loš, a konsenzus o osnovama ekonomske i fiskalne politike slab, što ometa reforme. 

"Veliki i neefikasan javni sektor sa mnogim preklapanjima nadležnosti i dalje predstavlja rizik za fiskalnu održivost. Neefikasni pravni i pravosudni sistem ometa kapacitet za izvršenje zakona i ostaje jasan signal za odvraćanje investicija i izvor korupcije", ističe se u izveštaju. 

Zaključak Brisela je da je napredak ka uspostavljanju tržišne privrede mali, kao i da su potrebni odlučni i znatni reformski napori da bi zemlja bila u stanju da se suoči sa konkurencijom na tržištu EU. 

Kako se navodi u saopštenju Komisije, od BiH se očekuje da početkom 2015. najkasnije napravi Nacionalni program ekonomskih reformi, i dodaje se da je uspostavljena zajednička Radna grupa EU-BiH za ubrzavanje primene projekata koje finansira EU, kao id a je fokus te grupe jačanje ekonomskog upravljanja. 

Usled nedostatka političke volje, BiH nije dovoljno usklađena sa EU standardima u brojnim oblastima, poljoprivredi i ruralnom razvoju, bezbednosti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj politici i ribarstvu, što ometa izvoz hrane životinjskog porekla u EU. 

"Zemlja ozbiljno i trajno krši obaveze prema Sporazumu o energetskoj zajednici u gasnom sektoru i to se mora hitno rešiti", navodi se u izveštaju.


Navodi se da politički akteri nisu uspjeli da usaglase strategije za cijelu zemlju koje su potrebne za korišćenje pretpristupnih fondova u sektorima poput energetike, transporta i zaštite životne sredine. 

"To je dovelo do osetnog smanjenja finansiranja tih oblasti i premještanja fokusa na pomoć od koje građani imaju direktne koristi", navodi se u tekstu, uz napomenu da je dogovor na nivou države potreban da bi zemlja u potpunosti iskoristila raspoloživa sredstva. 

U Briselu su istakli i da uprkos naporima Komisije da pomogne u prevazilaženju zastoja, nije primijenjena presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci s kraja 2009. godine, kojom je od ove zemlje zatraženo da kandidovanje za najviše političke funkcije omogući svim građanima. 

"Presuda se i dalje koristi za uske političke i etničke interese, a rješenje se vezuje za druga pitanja", navodi se u zaključcima izvještaja. 

Ukazuje se i na manjak koordinacionih mehanizama za pitanja u vezi sa EU, što se negativno odražava na interakciju sa Unijom. 

Kao konkretan primer navodi se da zbog političkih tenzija u Savjetu ministara BiH u vezi sa podjelom nadležnosti na različitim nivoima vlasti, u kombinaciji sa složenim institucionalnim mehanizmima u zemlji, nisu održana tri od šest planiranih sastanaka pododbora za Prelazni trgovinski sporazum. 

Evropska komisija je uputila kritike na račun BiH što nije unijela izmjene u taj sporazum kako bi u iznosu kvota uračunala i trgovinu sa Hrvatskom, koja se pre pristupanja Hrvatske EU odvijala kroz regionalni trgovinski sporazum Cefta. 

"Evropska komisija je preduzela korake da suspenduje BiH neke trgovinske olakšice ukoliko se adaptacija sporazuma ne završi do kraja 2015. godine", ističe se u tekstu, u kojem se ukazuje da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ratifikovan 2011, još nije stupio na snagu jer BiH nije ispunila uslove. 

Kada je riječ o političkim kriterijumima, pored nedovoljnog napretka za izgradnju funkcinalnih institucija, veoma ograničenog napretka u usvajanju propisa vezanih sa EU, kao i u reformi javne administracije, ukazuje se i na probleme korupcije, diskriminacije i nedovoljnih medijskih sloboda. 

"Ostvaren je mali napredak u sprovođenju reformi za smanjenje korupcije, koja i dalje pogađa cio javni sektor i ostaje posebno veliki problem u područjima nabavki usluga i pristupu zapošljavanju", navodi se u izvještaju. 

Ističe se da je potrebna efikasna prevencija i istraga slučajeva govora mržnje, nasilja i diskriminacije seksualnih manjina (LGBTI). 

"Povećani politički i finansijski pritisak na medije i zastrašivanje i prijetnje novinarima i urednicima izazivaju ozbiljnu zabrinutost", navodi se. 

Kada je o ekonomiji riječ, ukazuje se da je rast ostvaren u 2013. usporen u 2014,, a situacija dodatno pogoršana majskim poplavama, pri čemu je nezaposlenost trajno visoka, kvalitet javnih finansija loš, a konsenzus o osnovama ekonomske i fiskalne politike slab, što ometa reforme. 

"Veliki i neefikasan javni sektor sa mnogim preklapanjima nadležnosti i dalje predstavlja rizik za fiskalnu održivost. Neefikasni pravni i pravosudni sistem ometa kapacitet za izvršenje zakona i ostaje jasan signal za odvraćanje investicija i izvor korupcije", ističe se u izveštaju. 

Zaključak Brisela je da je napredak ka uspostavljanju tržišne privrede mali, kao i da su potrebni odlučni i znatni reformski napori da bi zemlja bila u stanju da se suoči sa konkurencijom na tržištu EU. 

Kako se navodi u saopštenju Komisije, od BiH se očekuje da početkom 2015. najkasnije napravi Nacionalni program ekonomskih reformi, i dodaje se da je uspostavljena zajednička Radna grupa EU-BiH za ubrzavanje primene projekata koje finansira EU, kao id a je fokus te grupe jačanje ekonomskog upravljanja. 

Uslijed nedostatka političke volje, BiH nije dovoljno usklađena sa EU standardima u brojnim oblastima, poljoprivredi i ruralnom razvoju, bezbjednosti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj politici i ribarstvu, što ometa izvoz hrane životinjskog porijekla u EU. 

"Zemlja ozbiljno i trajno krši obaveze prema Sporazumu o energetskoj zajednici u gasnom sektoru i to se mora hitno riješiti", navodi se u izvještaju.

Komentari

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.