1. Čitanje sastava na poleđini tegle meda prvi je korak koji pomaže u odabiru kvalitetnog čistog meda koji u sebi ne sadrži aditive. Proizvođači moraju da naznače sastav meda i njegov procenat u količini.

2. Prirodni med nije lepljiv, testiranje je moguće ukoliko malo meda protrljate između prstiju. Naime, pravi med bi koža trebalo da upije. Ukoliko masa trljanjem postaje lepljiva, znači da takav med sadrži šećer ili vještačke zaslađivače.

3. Nekoliko kašika meda stavite u posudu i potom ga zagrijte na visokoj temperaturi u mikrotalasnoj pećnici. Pravi med će se karamelizovati, dok će lažni da postane pjenast i prepun mjehurića.

4. Nekoliko kapi meda na papirnatom ubrusu takođe otkriva čistoću sastava. Naime, ukoliko med nakon nekog vremena ne probija papir znači da je čist. U protivnom, onaj koji sadrži vodu u svom sastavu probiće papir nakon samo nekoliko sekundi.

5. Trik kojim se pčele služe u odbrani od nepoželjnih gostiju u svojoj košnici, kao što su mravi je siguran test za ispravnost meda. Stoga jednostavno malo meda treba da stavite u blizini mrava, ukoliko je prirodan mravi će ga zaobići.

6. Voda pomiješana s čistim medom je najlakši indikator sastava meda - čisti med će se u vodi zgrudvati i pašće na dno čaše, dok će lažni početi da se otapa.

7. Bockanje u ustima i osjećaj spaljenog jezika uzrokuje čisti prirodni med, dok lažni nema takav učinak na nepce.

8. Med namažite na parče hleba, ispod čistog će hleb da postane tvrd, dok će lažni da navlaži površinu, naravno zbog količine vode u svom sastavu.

9. Pomiješajte malo meda sa žumancem. Ako je med čist, kada umutite žumance, izgledaće kao da je kuvano.

10. Čisti med se vremenom kristalizuje, vještački i nakon podužeg čuvanja zadržava tečni sastav poput sirupa.

(stil)