Naučnici tvrde da je tjestenina jedan od najboljih izvora energije – složenih i kompleksnih ugljenih hidrata. Dokazi dolaze iz univerzitetske bolnice Sent Majkls iz Toronta, u čijoj je studiji učestvovalo 2.488 ispitanika, koji su u zamjenu za ostale ugljene hidrate (pirinač, hljeb ili krompir) nedjeljno jeli tri porcije testenine.

Ideja je bila da se jedu namirnice nižeg glihemijskog indeksa, a tjestenina spada u takve jer se njen glihemijski indeks kreće oko 50 (na tablici do 100), što znači da nivo šećera u krvi podiže sporije od ostalih rafiniranih ugljenih hidrata. Istraživanje je pokazalo da tjestenina nije dopriijnela povećanju mase ili masnih zaliha u tijelu. Naprotiv, kod ispitanika je zabilježen blagi pad tjelesne mase, oko pola kilograma nedjeljno, kaže glavni autor studije, dr Džon Sivenpiper koji je uvjeren da ti rezultati pokazuju da tjesteninu slobodno možemo uvrstiti na listu preporučenih namirnica za zdravu ishranu.

Učesnici u studiji detaljno su morali da odgovaraju na pitanja o tome šta i u kojim količinama jedu, pa su naučnici to uporedili s njihovom masom, opsegom struka i bokova i došli do zaključka da su tjesteninu najčešće jeli oni najmršaviji.

Nutricionistica Vesna Bosanac kaže da je to kvalitetna namirnica i treba biti dio raznolike ishrane, no valja voditi računa o veličini obroka i o tome kako kombinujemo hranu.

"Većina tjestenine proizvedena je od žitarica i odlično ju je kombinovati sa mahunarkama. Naime, njima nedostaje esencijalna aminokiselina imena metionin, dok žitaricama nedostaje aminokiselina lizin. I obrnuto – mahunarke sadrže lizin, a žitarice metionin, tako da u obroku u kojem smo ih kombinovali dobijamo kvalitetne bjelančevine, pojašnjava naša sagovornica. Tjesteninu kuvajte, ali tako da ostane čvrsta pod zubima, jer je onda lakše probavljiva i ima niži glihemijski indeks nego prekuvana", rekla je Bosanac.

Izvor: Alo/24 sata