Ugljenihidrati, proteini i masti razgrađuju se u jednostavne šećere, aminokisjeline i slobodne masne kisjeline. Kako vrijeme od posljednjeg obroka prolazi, količina ovih hranjivih stvari počne da opada. Kada nivo glukoze u krvi padne na kritičan nivo, mozak to percipira kao po život opasnu situaciju, piše Bright Side.

Mozak je zavisan o glukozi, a kada ona opadne u krvi jednostavne stvari postaće vam teške. Nećete moći da se skoncentrišete, griješićete u banalnim situacijama ili ćete početi da pričate nepovezano.

A osim toga, postaćete mrzovoljni i razdražljivi i sve će vam smetati.

Kada nivo glukoze u krvi padne na donju granicu, mozak određenim organima naređuje da sintetizuju hormone koji je povećavaju. Jedan od tih hormona je i adrenalin, hormon stresa, koji se otpušta u krvotok u svim stresnim situacijama.

Drugi razlog zašto je glad povezana s ljutnjom je to što su oboje kontrolirani istim genima. Jedan takav gen je neuropeptid Y koji se oslobađa kad smo gladni. Taj neuropeptid djeluje na različite receptore u mozgu, uključujući i onaj zvan Y1 receptor.

Osim što kontrolišu glad, oni reguju i ljutnju i agresiju.