Istraživači iz Švajcarske i SAD-a podvrgli su 18 učesnika bizarnom eksperimentu: noću su im pomoću elektroda pratili moždane aktivnosti i više puta su ih budili da odgovore na pitanja vezana za snove, poput uznemirenosti ili straha u snu.

Istraživači su otkrili da je tokom noćnih mora često bila pojačana aktivnost u regionima mozga koji kontrolišu emocije.

U drugom eksperimentu, grupi od 89 ljudi, istraživači su dali zadatak da popunjavaju „Dnevnik sanjanja“, nedjelju dana.

Svi učesnici su prošli snimanje magnetnom rezonancom dok su im prikazivane fotografije sa zastrašujućim prizorima.

Otkrili su da su, kod osoba koje su češće imale noćne more, emocionalne regije mozga reagovale brže i efikasnije nego kod osoba koje ih nisu imale.

"Posebno nas je zanimao strah i koja područja našeg mozga se aktiviraju kada imamo loše snove", rekao je jedan od vodećih autora Lampros Perogamvros sa Ženevskog univerziteta.

On je dodao i to da su analizom moždane aktivnosti, zasnovanom na reakcijama učesnika eksperimenata, identifikovali dve regije mozga zadužene za izazivanje straha tokom sna – insula i cingulatni korteks.

“Primijetili smo da se slične regije mozga aktiviraju kada doživljavamo strah, kako u budnom stanju, tako i dok spavamo“, rekao je Perogamvros.

Zaključak istraživača je da noćne more mogu biti korisne, jer olakšavaju suočavanje sa stresnim situacijama u realnom životu.

Međutim, traumatične i uznemirujuće noćne more koje prouzrokuju nesanicu i stres su samo kontraproduktivne, rekli su istraživači.