Prošla nam je prva nedjelja u jurnjavi, orijentaciji i (s)nalaženju. Možda bismo sad mogli da zastanemo, razmislimo i uspostavimo sistem funkcionisanja.
Od kuće u školu treba da se ponesu knjige u torbi, radoznalost u duši i obrok u stomaku. Standardna dilema mama (uglavnom) – kako da dijete pojede obrok na vrijeme, a da on bude zdrav, hranljiv, svjež, pa još i omiljen. Da li je to uopšte moguće? Nije jednostavno imajući u vidu sve obaveze i brzinu kojom ih treba ispunjavati.
S druge strane, ogromna je ponuda hrane koja je iz nekog razloga mnogo primamljivija, a ne da nije korisna, nego je štetna. Ona je prebogata praznim kalorijama (u prevodu – hrana koja će najviše da podrži stvaranje masnih naslaga, da izazove velike barijacije vrijednosti šećera u krvi, da ometa varenje i još dosta toga; istovremeno sadrži vrlo malo korisnih materija kao što su gradivne, vitamini, minerali, vlakna).
Ipak, moj je stav, a i savjet je da ne treba odustati od ovog “projekta”. To je stvar koja je vrlo značajna na duže staze. Insistirajte da se ne izlazi iz kuće bez doručka. To je navika koja može da se stekne za jedan relativno kratki vremenski period.
Pokušajte da utičete na izbor hrane za užinu. Iz lične situacije znam da to nije baš jednostavno. Mogu da vam kažem da ste postigli uspjeh ako se ispoštuje dogovor da se ozloglašene grickalice, preslatki sokovi, čokoladice i slični “specijaliteti” uzmu samo ponekad.
Nažalost, većina teško odolijeva baš takvoj hrani, a onda, ko bi odolio većini? Nije sramota ponijeti od kuće sendvič, voćku, jogurt. Voda mnogo više prija organizmu od soka.
Za ručak ponudite uobičajenu hranu: salata, supa, jelo. Ako se ide popodne u školu, vrlo je poželjno (čitaj obavezno) da se ruča prije škole. Tako smanjujemo vjerovatnoću da đak otrči do obližnje prodavnice ili kioska s brzom hranom i uzme ono što mu zaista nije potrebno.
Večeru ne treba preskakati. Treba preskakati neku hranu za večeru. Što se vrtića tiče, tamo su obroci obezbijeđeni. Ono o čemu bi roditelji mogli da se informišu je vrsta namirnica koju djeca dobijaju. I da nađu način da utiču na jelovnik, ukoliko smatraju da je potrebno.
Borite se protiv paštete, viršli i drugih suhomesnatih proizvoda, margarina, proizvoda od bijelog brašna ili sa puno šećera itd.
Nemojte djeci da pakujete grickalice za užinu. Organizujte se i obezbijedite im voće. Imajte na umu da, osim na fizičko zdravlje, kvalitetna ishrana utiče na intelektualne sposobnosti, do čega nam je takođe stalo, zar ne?
(Izvor:Vijesti)
