Moguće je da će sve što bude napisano na ovom mestu biti demantovano za četiri dana, ali taj rizik vredi prihvatiti. Za subotu je, naime, u Beogradu najavljena Parada ponosa, a sve ukazuje na to da će ona zaista i biti održana! Pod ovim „održana“, smatra se da će učesnici beogradskog Prajda prošetati gradskim ulicama, a ničija glava ili izlog zbog toga neće biti razbijeni.

Očekivanje da će ovogodišnja Parada ponosa biti prva, koja će, pod jedan, biti održana, a pod dva – biti održana u miru, zasniva se pre svega na tišini koja vlada u redovima onih koji svake godine prete da će se suprotstaviti Prajdu. Ultradesničari, ekstremisti, kako god hoćete, oni koji su godinama pretili učesnicima Parade ponosa, a 2010. godine tu pretnju i ostvarili, sada su se ućutali. Čak ni na utakmicama poslednjeg kola prve srpske fudbalske lige, koje prethodi Paradi, nije bilo anti-gej skandiranja, što je, mora se priznati, iznenađenje koje je malo ko očekivao.

Ali, ne brinite za zdravlje ovdašnjih navijača, aktivni su oni, samo što ovih dana imaju previše problema u sopstvenim redovima. Tako su, na primer, ljutiti navijači Zvezde prošlog vikenda primorali svoje prvotimce da skinu dresove i bace ih navijačima na tribine, u znak protesta zbog poraza od novajlije u prvenstvu – Voždovca. Slično su uradili nedavno njihove kolege „preko brda“, odnosno navijači Partizana koji su skinuli kapitensku traku mladom Šćepoviću, besni zbog njegove loše partije.

Fudbalski klubovi, te baze huligana i ekstremista u stanju su raspadanja, tako da su izvođači nasilnih radova u dobroj meri zabavljeni i raspletom u Zvezdi i Partizanu, čija je sudbina potpuno neizvesna. A samim tim i sudbina decenijskih privilegija koje su takozvani navijači uživali, pretvarajući ih u veoma unosni biznis, uglavnom s one strane zakona.

Neće biti, ipak, da su huligani, tek tako zaboravili da uskoro nastupa Parada ponosa. Organizatori ovog događaja i sada su poslovično agresivni kada je reč o propagandi Prajda, tako da su se potrudili da i ove godine svi u Srbiji već nedeljama znaju svaki detalj. Biće, pre, da je neko u ovoj državi ipak preduzeo „mere i radnje“ da se ne ponove nemile scene koje gledamo iz godine u godinu.

I sada su se vlasti preznojavale pod pritiskom zapadnih zemalja da omoguće održavanje Prajda. Nedavno je u Vladu stiglo zajedničko pismo 15-tak zapadnih ambasadora u kojem se podseća na obavezu države da svakome ko to želi omogući slobodno javno okupljanje. Koliko je tek bilo sastanaka i telefonskih poziva mimo očiju javnosti s istom temom, može se samo naslutiti.

Prošla godina, jednostavno, nije se smela ponoviti – da u poslednjem trenutku država konstatuje da nema bezbednosnih uslova za održavanje Parade ponosa i da se zabranjuju i taj skup i svi ostali koji su bili usmereni protiv Prajda. To je bio svojevrsni poraz države pod pretnjama ekstremista, poraz koji je javno i priznat i za koji se već tada znalo da mora biti poslednji, inače će država priznati nemoć da kontroliše sopstvenu teritoriju i javni red.

Pokazna vežba uoči Parade ponosa održana je 6. septembra, uoči fudbalske utakmice Srbija-Hrvatska u Beogradu, a u njoj je učestvovalo bar četiri hiljade policajaca, podržani kompletnim državnim vrhom da upotrebe sve što im je na raspolaganju u slučaju incidenata. Najviši funkcioneri upućivali su dan pred utakmicu otvorene pretnje silom onima koji su eventualno nameravali da prave nered i to je dalo rezultat, prenosi RTCG.

Ukoliko i subotnja parada duginih boja bude protekla u miru, biće to, dobrim delom i rezultat upornosti samih demonstranata, ali i odluke vlasti da i izađe u susret i njima, ali i Ustavu koji garantuje slobodu okupljanja.

Ima, međutim, tumačenja da su jednostavno te famozne "službe" odlučile da ekstremistima kažu – dosta je bilo i da je na taj način donet mir na ulice Beograda. Valjda, iste one službe koje su prethodnih godina pred istim tim huliganima okretale glavu i dozvoljavale im da rade šta im je volja. I na gej-paradi i posle mitinga protiv proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, kada su demolirane ambasade u centru Beograda i ko zna koliko puta pre toga.

Moguće je da je tako. Ali to ne bi bilo dovoljno da vremenom nije stvoren ambijent u kojem je moguće doneti takvu odluku. LGBT aktivisti već godinama pokušavaju da u Beogradu organizuju povorku, a toliko dugo traje i pritisak  Zapada na vlasti da omoguće održavanje tog skupa. Vlasti, svesne toga da veliki broj građana Srbije ne gleda blagonaklono na Paradu, svake jeseni traže uski prolaz između zahteva Evrope kojoj teže i birača od kojih zavise.

Ukoliko beogradska Parada ponosa ove godine bude protekla u miru, to će već biti siguran znak da bi i sve buduće trebalo da budu takve i da će scene nasilja na ulicama biti predate prošlosti. Zato će u subotu biti važan dan – i za LGBT aktiviste i za državu, ali i za milione onih koji ne spadaju ni u jednu od ove dve grupe.