Psihološkinja i istraživačica Sara Bradaš iz Centra za demokratiju navodi da od tog broja samo 2,5 odsto prima novčanu socijalnu pomoć.

“Samo svaka peta osoba koja je u apsolutnom siromaštvu dobija novčanu socijalnu pomoć, što je jako nizak obuhvat. Takođe, mali je iznos pomoći – izračunala sam da je granica apsolutnog siromaštva za pojedinca u 2023. iznosila 17 hiljada dinara, a novčana pomoć bila je niža od 11.500 hiljada dinara. Čak i onaj mali broj koji dobija novac, nema dovoljno za podmirenje osnovnih potreba“, kazala je Bradaš. 

Kriterijumi za ostvarivanje prava su, kaže ona, jako restriktivni i treba ih „olabaviti“.

Od kriterijuma navodi da jedna cetvoročlana porodica mora imati prihode manje od 24 hiljada dinara, da svi oni koji imaju više od pola hektara zemlje ne mogu da ostvare pravo, kao i oni koji imaju više od jedne sobe.

“Niko vas ne pita kako izgleda taj stan koji imate, kojeg je on kvaliteta, da li je ta zemlja plodna ili neplodna, da li imate ili nemate prihode od nje. To su kriterijumi koji nisu relevantni za procenjivanje da li je neko u siromaštvu ili nije“, objašnjava Bradaš.

U najranjivije grupe, kako Bradaš navodi, spadaju prije svega djeca, zatim dolaze porodice sa velikim brojem djece i stanovništvo u ruralnim sredinama.

Dalje, kada se posmatra status u odnosu na tržiste rada, tu spadaju nezaposleni, kao i etničke manjine tj. Romi.

Trenutno se ne radi ništa, kako kaže – tokom 2017. i 2019. godine predlagani su zakoni i strategije, ali su na kraju povučeni.

Takođe, od 2020. godine nijedno državno telo više ne objavljuje podatke o stanju apsolutnog siromaštva, ističe.

Bradaš kaže da je inflacija kod nas bila jako visoka, čak i kad u drugim zemljama Evropske unije nije bila, kao i da je to uticalo na porast apsolutnog siromaštva u Srbiji, čija je stopa od 2020. skočila za 5,2 odsto, što pokazuje i istraživanje agencija u okviru UN.

Ekonomije koje su „komšije“ zaraćenim zemljama – zemlje Zapadnog Balkana, zbog svoje pozicije i istorijskih odnosa sa Rusijom, i u manjoj mjeri Ukrajinom su među najizloženijim posljedicama rata, a posebno je izazovna situacija u Srbiji.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. pokazuju su cijene hrane u Srbiji bile među najvišim u Evropi i pre invazije na Ukrajinu, pa su do februara 2022. porasle za 15,2 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije, godišnja inflacija dostigla je 15,1 odsto tokom novembra 2022. godine. 

Takođe, prema podacima, rast cijena hrane dostigao je 22,5 odsto, pa tako minimalna zarada više nije bila dovoljna za pokrivanje minimalne potrošačke korpe.

Ekonomska nesigurnost, pokazuje istraživanje Ipsos-a, uticala je na smanjenje kupovne moći kod 63 odsto građana, glavni razlog za smanjenje jeste povećanje cijena.

Takođe, pokazuje istraživanje, više od trećine Evropljana redovno ograničava količinu hrane koju jedu, dok u Srbiji 85 odsto stanovnika traži proizvode najnižih cijena, kao i specijalne ponude.

Veliki broj građana (60 odsto) pita porodicu ili prijatelje da im pozajme novac, 46 odsto ne uključuje grijanje iako im je hladno, 41 odsto ne ide kod ljekara iako ima zdravstvene probleme, a 34 odsto preskače obroke iako su gladni.